Prezentacija gimnazije Aleksinac - UPIS 2021/2022.
Prezentacija gimnazije Aleksinac - UPIS 2021/2022.
Aleksinačka gimnazija UPIS 2021/2022. godine
Алексиначка Гимназија основана је давне 1865. године указом књаза Михаила Обреновића бр.1431 од 9. јуна 1865. године. Први наставник гимназије био је Тодор Мијушковић, професор, а вероучитељ Петар Милојковић, алексиначки свештеник. У својој традицији бивши ђаци алексиначке гимназије били су познате личности културног, научног и политичког живота. Истакли бисмо следеће : Тихомир Ђорђевић, академик, етнолог, проф. универзитета у Београду и Лондону, Антоније Исаковиц, академик, књизевник, Драгослав Антонијевић, академик, етнолог, Борислав Стевановић, професор универзитета – психолог, Драгослав Стевовић, доктор медицинских наука, Коста Стојановић, професор универзитета, министар привреде и финансија, Милун Митровић, сликар, Владимир Ђорђевић, композитор, Коста Таушановић, политичар. Поред поменутих личности из ближе и даље прошлости, гимназија је изнедрила велики број доктора наука (око 80), магистара, професора, лекара, инжењера и високообразованих стручњака различитих профила. Гимназија данас има 392 ученика распоређених у 16 одељења који се образују у два смера: природно – математички (једно одељење) и друштвено – језички (три одељења). Од ове године, 2014, ће се у Алексиначкој гимназији настава одвијати на руском језику у још једном одељењуslika05 300x225 природно – математичког смера.
Школа има 46 радника, од тога 34 професора – радника у настави, директора и два стручна сарадника (педагог и библиотекар). Ученици у току школовања изучавају два страна језика и латински језик у првом и другом разреду. Школска зграда има површину од 3640 квадратних метара у којој се налази 9 класичних и 5 специјализованих учионица и 6 кабинета. Школско двориште са спортским теренима има површину 5971 квадратни метар. Просторне и техничке могућности омогућавају несметано одвијање наставе и осталих школских активности. Посебно истичемо два кабинета за рачунраство и информатику са 18 рачунара најновије генерације. Школа има салу за физичко васпитање са свим справама потребним за извођење наставе и има површину 400 метара квадратних. Школску годину ученици завршавају у високом проценту (око 98%), а преко 70% ученика наставља даље школовање на вишим школама и факултетима. Годишњи програм рада школе у себи садржи годишњи оперативни програм стручног усавршавања наставника и стручних сарадника, на основу којег проистиче програм иновирања наставног slika06 300x225процеса. Сарадња школе и друштвене средине је на потребном нивоу. Културно – забавни и рекреативни живот ученика има све потребне услове за постизање престижних резултата у оквиру ваннаставних активности.
До добијања аутономије 1830. год. У кнежевини Србији постојале су само основне школе. По добијању аутуномије основана је у Београду троразредна врховна или виша школа са циљем да спрема будуће кадрове нове државе.
Крајем 1833. виша школа је по наредби кнеза Милоша премештена из Београда у Крагујевац, који је тада био престоница Србије И она је почела са радом школске 1834/35 године. Осим четвороразредне гимназије у Крагујевцу, 1836/7. отпочеле су рад и дворазредне гимназије у Шапцу и Зајечару и 1837/8. у Чачку.
После абдикације кнеза Милоша јуна 1839. пресељена је из престонице, из Крагујевца у Београд. Пошто Београд као престоницаslika07 300x225 није могао бити без гимназије, августа 1839. донета је одлука о оснивању исте у Београду.
У време добијања гимназије, Алексинац се налазио у периоду свог наглог успона и развоја, насталог после ослобођења од Турака, децембра 1832. године. По попису из 1834. године град је имао 129 кућа И 810 становника, а 1865. када добија гимназију 653 куће и 3726 стонавника.
Након ослобођења у граду је формиран окружни суд који је радио до 1833. године да би од 1836. године био поново успостављен.
Као гранично место Алексинац 1834. добија Царинарницу и карантин, што утиче на повећање броја механа, пекара И других радњи у граду. Године 1865. Алексинац добија прву фабрику. Те године Јован Апел отвара фабрику пива.
Пошто се налазио на цариградском друму, Алексинац је после ослобођења од Турака постао бажна станица за поштански саобраћај. Октобра 1854. отпочела је градња прве телеграфске линије у Србији на релацији Беорад-Алексинац. У у нутрашњем саобраћају први телеграмја послат из Алексинца15. Априла 1855. године. Године 1837. у Алексинцу је подигнута црква којој је руски цар Никола И поклонио књиге, плаштеницу и распеће...
