ИНТЕРВЈУ СА ПРОФЕСОРКОМ МИЛЕНОМ КРСТИЋ

Крајем претходне школске године, општина Алексинац је просветним радницима доделила похвале за постигнуте резултате у области образовања и васпитања. Награду је добила и Милена Крстић, професорка математике у Алексиначкој гимназији, наша саговорница.

Једна од најбитнијих одлука у животу јесте избор професије. На који начин и због чега сте се Ви одлучили да то баш буде просвета?

-Када је дошло време да бирам факултет који ћу уписати, интересовале су ме природне науке, а највећу љубав сам гајила према математици. Често сам помагала својим друговима и другарицама у савладавању задатака из математике и то подучавање ми се допало. Велики узор ми је био и мој професор математике. Тако се све склопило да за свој позив изаберем просвету.

Данас су испред просветних радника постављени многи изазови, повећан обим администрације, сарадња са децом и родитељима није увек лака. Какво је Ваше размишљање о томе?

-Много је изазова које доноси криза кроз коју пролази друштво и продица. Поред подршке коју треба пружити ученицима у периоду адолесценције, треба успоставити сарадњу са родитељима и задобити њихово поверење. Трудим се да пратим интересовања ученика ван школе, да будем упућена у савремене трендове које прате млади и да им предочим и позитивне и негативне утицаје тих трендова.

Што се тиче обимне администрације, морам да признам да ми тешко пада. Писана евиденција мора да се води, али сматрам да има доста ствари које се дупло воде и које су сувишне. Надам се да ће се у неком наредном периоду усвојити предлог просветних радника за рационализацију педагошке документације.

Сматрате ли да је поред одржавања редовне наставе једнако битно и мотивисање ученика за учешће на такмичењима?

-Најчешће се ученици сами јављају за додатни рад математике. Ипак се понекад деси да треба охрабрити неког ученика да се укључи у додатну наставу и пријави за такмичење. Није тешко препознати талентованог ученика који би могао да изучава математику на вишем нивоу, aли тек тад следи велики рад. Потребно је озбиљно ангажовање ученика, како на додатној настави, тако и самостално вежбање код куће. Успешни такмичари су талентовани ђаци који воле математику и имају унутрашњу мотивацију за такмичење.

Можете ли нам рећи нешто више о досадашњим успесима Ваших ученика на такмичењима из математике?

-Најуспешнији такмичари у мојој каријери су прошлогодишњи носиоци титуле „Ђак генерације“, Катарина Стојадиновић и Никола Стамболић. Учествовали су на свим такмичењима из математике за средњошколце. Освајали су награде на такмичењима највишег ранга: Државно такмичење у организацији Друштва математичара Србије, финале Мислише, финале Кенгура, Математички турнир. 

Пре, сада већ четири године, изненада нас је задесило доба короне. Колико је било тешко снаћи се и како је текло реализовање наставе на даљину у том периоду?

-Проглашење епидемије корона вируса и увођење епидемиолошких је пореметило функционисање свих нас, како на приватном, тако и на пословном плану. Требало је започети са наставом на даљину и применити све дигиталне компетенције које смо имали. У почетку сам припремала материјале и тражила садржаје на интернету које сам слала ученицима. Јасно ми је било да то није довољно. Математика је предмет који захтева интеракцију са учеником. Убрзо сам набавила графичку таблу и на даље сам држала наставу преко састанака на платформи Тимс. Иако сам била свесна недостатака онлајн наставе у односу на наставу у учионици, била сам задовољна. У нашој школи и сада много колега користи платформу за постављање додатних ресурса и материјала за наставу. 

Поред тога што сте ангажовани као професор математике, активан сте члан тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања. Можете ли нам рећи колико је важно постојање тог тима у данашње време и које активности тим спроводи ради превенције насиља?

-Обзиром на време у ком живимо кад често чујемо вест о вршњачком насиљу, тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања је веома битан у обезбеђивању услова за сигурно и подстицајно одрастање и развој ученика и заштити од свих облика насиља, злостављања и занемаривања. Нисам сигурна колико ће школе моћи да се суочавају са проблемом насиља уколико не дође до неке битније позитивне промене у друштву. Превентивне активности наше школе се реализују кроз разна тематска предавања, обележавање важнијих датума, сарадњом са стручњацима из разних области, али и су интегрисане и у саму наставу и у рад одељењских старешина.

И за крај, упознати смо да сте добитница јавног признања Скупштине општине Алексинац, похвале за резултате у области образовања и васпитања. Је ли ово признање било очекивано и шта мислите шта је то што је допринело да будете предложени за ово признање?

-Нисам очекивала. Упркос деградацији наше професије, просветни радници се труде да свом послу приступају одговорно и савесно. Лично, настојим да допринесем напретку својих ученика и своје школе. Хвала колегама што су препознали тај труд и предложили да добијем ово признање. Похвала ми значи као потврда да је оно што сам до сада радила било добро и као обавеза да наставим да унапређујем свој рад.

Интервју приредилe:

Магдалена Вељковић I-2   

Дуња Ногић I-2