ИНТЕРВЈУ СА ПРОФЕСОРКОМ ОЛИВЕРОМ ВОЈИНОВИЋ, ДОБИТНИЦОМ СВЕТОСАВСКЕ ПОВЕЉЕ 2023.

Крајем 2022. године, општина Алексинац одлучила је да по први пут додели Светосавску награду просветним радницима из девет основних и три средње школе на њеној територији. Овом позиву одазвало се десет школа које су имале задатак да одаберу најпосвећенијег радника у свом колективу. Дана 26. јануара 2023. године уприличена је свечана академија и додела награда изабранима, у великој сали ЦКУ Алексинац. Међу награђенима, као професор Алексиначке гимназије, била је и наша данашња саговорница, професорка руског језика, Оливера Војиновић.

Каријера почиње избором занимања и то представља једну прекретницу у животу човека. Шта је био Ваш мотив за избор просвете као будућег занимања?

- Већ 25 година радим у просвети и никако не могу да се сетим тренутка који је пресудно утицао на мој избор професије. Сећам се да сам средњу школу, филолошки смер, а затим и филолошки факултет, уписала са намером да будем преводилац, да путујем по свету, а пре свега по Русији, да испуним живот лепим доживљајима са далеких путовања. Била сам убеђена да знам шта ћу радити у животу. А онда сам постала мајка, и некако спонтано и природно, стојећи на животној раскрсници, одлучила сам да кренем путем који ме није водио далеко од породице и сигурности дома. Кад боље размислим, вероватно је ово био тренутак када сам коначно одабрала свој животни позив, или боље речено, када је позив одабрао мене.

Да ли бисте исти избор направили и данас и препоручили ово занимање младима који планирају своју будућност?

- Ја искрено волим своју професију и неизмерно уживам у раду са децом али, заиста не знам да ли бих овакав избор направила и данас. Иако знамо да је школа, тј. образовање онај угаони, крсни камен - темељац успеха и напретка сваког друштва, сведоци смо тога да су данашње образовне установе изгубиле свој ауторитет и интегритет. Раније је наставник био поштован и препознат као веома важна фигура у васпитно-образовном процесу, док је данас, у овом неизвесним временима и динамичним околностима, овај одговорни позив постао велики изазов и резервисан је, по мом мишљењу, за непоправљиве ентузијасте, људе који безусловно верују да својим радом могу да покрену позитивне промене у свом послу и околини. Осим тога, настава је по природи интелектуално, физички и емоционално захтевна професија. Стога наставник често не уме или не може да повуче границу између професионалног и личног живота.

И поред тога што сте радили у многим школама, како средњим тако и вишим, у Алексиначкој гимназији сте остали најдужи временски период и, чини ми се, у њу највише уложили. Шта је то посебно што сте овде пронашли?

- Радила сам у све 3 градске средње школе и Вишој школи за васпитаче. И када говорим о свом радном искуству, имам обичај да кажем да сам ја богат човек јер сам стекла много колега и пријатеља у свим колективима, упознала много различитих људи који су утицали на мене, обогатили и у великој мери одредили мој живот на професионалном и личном плану .

Гимназија је моја бивша школа у којој сам завршила прва 2 разреда усмереног образовања. У то време када сам почињала своју наставничку каријеру било је престижно радити у гимназији. И даље сматрам да сам имала много среће и велику част што могу да радим са најбољом и најамбициознијом децом наше општине. Рад у гимназији је захтеван и одговоран, изискује изузетну посвећеност, ангажовање, као и стално усавршавање. Са друге стране, заједнички успеси су оно на шта сам јако поносна и што ме мотивише и увек изнова пружа личну и професионалну сатисфакцију.

Иако основне школе у самом Алексинцу не одржавају наставу руског језика, Ви сте уз помоћ колектива и подршку компаније НИС успели да, у школској 2014/15. отворите прво билингвално српско - руско одељење у Алексиначкој гимназији и друго такво у Србији. Можете ли нам рећи нешто више о ангажовању и препрекама на које сте наилазили до отварања овог одељења?

- Одлука о отварању српско-руског двојезичног одељења се некако сама наметнула у датим околностима. Школи је био потребан нови изазов за будуће ученике, перспективни и атрактивни смер који ни на који начин не би реметио суштину и образовни концепт школе. У тренутку отварања овог одељења, руски језик се у гимназији већ учио у континуитету готово 70 година. Оно што је мало познато је чињеница да је у периоду након Октобарске револуције у нашој гимназији радило чак више од десет наставника из Русије. То су били представници “беле емиграције”- културне елите која је оставила свој дубоки траг и дала допринос раду школе. Уз то, не смемо заборавити ни културно-историјску повезаност наше општине са Русијом (Руска црква у Г. Адровцу). Економска и политичка ситуација су такође биле изузетно повољне - сарадња са Русијом је цветала, а у плану је било и отварање гасовода Јужни ток.

У општинским школама се већ учио руски језик. Осим тога, наши гимназијалци су у том тренутку већ имали многобројне награде на такмичењима из руског језика у земљи и иностранству. Пресудан је свакако био успех нашег ученика Александра Матића на првој НИС-овој олимпијади. Исте године, компанија НИС одлучује да подржи отварање двојезичног одељења у Алексиначкој гимназији и поклања школи савремено опремљени кабинет за руски језик. Од тада наша школа постаје део престижног образовног програма “Енергија знања” компаније НИС. Осим ове престижне компаније, пројекат српско-руског одељења подржали су Славистичко друштво у Београду, Подружница Славистичког друштва у Нишу, Руски центар за науку и културу, Департман за руски језик у Нишу и наравно, локалне власти. Рекла бих, био је то веома опсежан али успешан подухват. Јако је значајно истаћи и чињеницу да се чак 15 наставника наше школе прикључиоло пројекту и изјаснило о извођењу двојезичне наставе.

Како је ово одељење специфично, за упис није довољна само жеља, већ и знање. Ђаци полажу пријемни испит из руског језика сваке године. Билингвално одељење уписују и ђаци који нису у основној школи учили руски језик, а све то захваљујући припремној настави коју успешно спроводите већ осам година баш за овакве ђаке. Шта можете рећи о програму припремне наставе и раду са децом која немају знање стечено у основној школи?

- Што се тиче ученика који долазе из сеоских школа наше општине, они већ владају руским језиком на веома завидном нивоу захваљујући великој преданости и стручности мојих колегиница, наставница руског језика које у њима раде. На жалост, у градским школама се већ одавно не учи руски језик. Зато се за ученике који не знају руски, а желе да упишу ово одељење, организује бесплатна припремна настава. То је скраћени, веома интензивни курс нивоа А1-А2 који је неопходан да би се положио пријемни испит за упис у ово одељење.

Ваши часови нису часови на којима се само обрађује наставна јединица, строго се придржавајући припреме. То су часови који "шире видике" и подстичу креативност и таленат сваког појединца. Да је Ваш метод делотворан показују успеси на такмичењима у земљи и иностранству. Шта је " тајна " Вашег успеха?

- Руски језик није био популаран један прилично дуги период. Вероватно се тада променио мој приступ предмету, настави и ученицима. Једноставно сам одлучила да донекле заменим приоритете. Одлучила сам да учиним све што могу како бих разбила предрасуде које су моји ђаци имали према руском језику и руској култури. Било је периода током моје каријере када ми било најбитније да ученике зинтересујем за свој предмет, да нађем начин да заволе руски језик, да схвате његову величину и лепоту, да схвате колико су привилеговани што могу да уче и говоре на језику највећих светских писаца и научника, наравно, увек настојећи да им пренесем макар део свог знања.

Поред руског језика, ђаци у сарадњи са Вама остварују и резултате на такмичењима из других области као што су: математика, информатика, хемија, ликовна култура, музичка култура, која се одржавају у Русији, што показује добру сарадњу са колективом. Како бисте описали Ваш однос са колегама?

- У оквиру пројекта билингвалне наставе постоји Тим за двојезичну наставу који чине сви наставници наше школе кој предметну наставу реализују и на руском језику. Тим има свој годишњи план рада, а између наставника се одвија континуирана размена идеја и искустава у раду, анализа постигнутих резултата, а све у циљу унапређења нивоа квалитета билингвалне наставе. Тако се рађају и неки заједенички пројекти, који захваљујући озбиљном раду и интересовању наставника, а затим и ученика, нашој одличној међусобној сарадњи, углавном резултирају успехом.

Многи људи Вас препознају и по учешћу на разним манифестацијама и збивањима у школи и ван ње. Често са ученицима спремате програме на српском и руском језику. Одакле интересовање за драмску секцију и сличне манифестације?

- Када имате талентоване и вредне ученике који су уз то и амбициозни, различита такмичења и манифестације су место где наставник може да покаже и промовише њихово знање и таленте. Мислим да је сваки успех ученика истовремено резултат неговог самосталног рада и озбиљног ангажовања и даровитости његових наставника.

Ученици наше школе су учествовали у безброј разноврсних дешавања, од школских књижевних вечери и Отворених врата, успешних међушколских пројеката реализованих у сарадњи са наставницима руског језика у основним школама (Дан руског језика и културе, Руско вече и сл.), преко општинских манифестација као што је обележавање Боја у Горњем Адровцу (од 2011.), представљања општине Алексинац на Међународном сајаму туризма у Београду, до различитих домаћих и међународних такмичења у познавању руског језика, рецитовању, глуми или певању на руском језику (НИС-ове олимпијаде из руског језика, Фестивал руског језика у Санкт Петербургу, олимпијада ЛИК России, Међународна олимпијада из руског језика Института "А.С. Пушкин", Међународна олимпијада из руског као страног језика Универзитета “Лобачевски”, Међународна олимпијада “У почетку беше реч”, Интерактивна олимпијада Председничке библиотеке „Русија у електронском свету“ из руског језика као страног и др.).

Поред свих вештина које поседујете и свега што већ радите, Ви се непрестано усавршавате. Како сазнајемо, Недавно сте завршили обуку за предавача српског језика као нематерњег. Да ли то има везе са ученицима који су нам пристигли из Русије или је то план за неки нови пројекат?

- Да, недавно сам завршила обуку за примену програма наставе и учења за предмет српски као нематерњи језик. То је искључиво повезано са уписом ученика с руског говорног подручја у нашу школу. Тренутно, двојезично одељење Алексиначке гимназије похађа троје ученика из Русије а школа има законску обавезу да овим ученицима обезбеди бесплатну наставу српског језика као вид подршке у прилагођавању. Ја ово доживљавам и као нови професионални изазов, а ко зна, можда се из тога заиста изроди и неки пројекат.

Многи ученици наше гимназије уписују престижне факултете у Русији, што свакако бива пропраћено од стране гимназије, а нарочито Вас. Какви су утисци Руских партнера о сарадњи сарадњи са Алексиначком гимназијом?

- Од кад је 2017. године, у оквиру НИС-овог програма “Енергија знања”, Алексиначка гимназија потписала споразум о сарадњи са Националним државним универзитетом “Лобачевски ” у Нижњем Новгороду, 10 матураната уписало је различите факултете овог универзитета у оквиру буџетске квоте утврђене од стране Владе РФ . Николић Филип и Илија Марјановић су на Хемијском факултету, на Одсеку за петрохемију. Цветковић Милица, Ђорођевић Александра и Иваном Живановић студирају на одсеку Светска економија Факултета за економију и предузетништво. Нађа Ђорђевић је на Одсеку за медицинску кибернетику, а Сташа Миленковић на Одсеку за биологију Факултета биологије и биомедицине Универзитета “Лобачевски”. Живковић Вук студира међународне односе на Факултету за међународне односе и светску историју, а Станојевић Павле механику и математичко моделирање на Факултету информационих технологија, математике и механике. Поменула бих и бившег ученика Костадиновић Алексу који ове године завршава студије на престижном Московском инститиуту за међународне односе. Када су аплицирали за стипендије, сви они су, поред остале обавезне документације, приложили и препоруке, тј. мишљење које школа даје о сваком од њих. Школа од првог тренутка стаје иза њих, а касније им пружа подршку увек када је то потребно.

Мислим да је чињеница да су Филип и Илија добили НИС-ове стипендије захваљујући укључености Алексиначке гимназије у програм “Енергија знања” најбољи одговор на питање како су наши партнери задовољни сарадњом са нашом школом. Сматрам да је потврда озбиљности и нашег квалитетног рада на пројекту билингвалне наставе, управо мрежа реномираних сарадника у земљи и иностранству каквом ретко која средња школа може да се похвали. Најпоноснији смо на сарадњу са тако великом и моћном компанијом какав је НИС која траје већ 10 година. Са Универзитетом “Лобачевски” успешно сарађујемо на разним пројектима већ 7 година, а од прошле године задобили смо поверење једног од највећих и најбољих универзитета у Русији - Руским универзитетом пријатељства народа. Дуги низ година успешно сарађујемо са Руским домом у Београду, Департманом за руски језик и књижевност ФФ у Нишу, Волонтерским клубом компаније НИС, Факултетом уметности у Нишу, ЦКУ Алексинац, ОМШ “Владимир Ђорђевић”, свим основним школама општине у којима се учи руски језик и многим другим образовним и културним институцијама. Када је могло да се путује, имали смо сарадњу са Међународним дечјим кампом “Артек”, Асоцијацијом руских дипломата и сл. Заиста се трудим да подржим свако учешће ученика у такмичењима која их интересују. Учествујем у свим могућим пројектима за које проценим да на било који начин могу допринети подизању знања и проширивању видика наших ученика, а такође и квалитета наставе руског језика у нашој школи.

Да контакт одржавате и са бившим ученицима потврђује и то да сте пре неких годину дана узели учешће у организацији концерта "Руско вече", који су приредили студенти Музичке академије у Нишу. Какав је осећај гостовати на једној свечаности коју су организовали Ваши бивши ученици?

- Руско вече је била замисао наше бивше ученице Катарине Михаиловић, која сада студира солопевање на Факултету уметности у Нишу, а на којој сам јој изузетно захвална. И након што је завршила гимназију, она је често била гост на гимназијским дешавањима. Учинила ми је част тиме што ми се обратила за сарадњу. Ја сам помогла у организацији концерта и осмишљавању програма у коме су заједно са студентима Катедре за соло певање Факултета уметности у Нишу учествовали и наши садашњи и бивши ученици. Било је то заиста вече препуно лепих емоција, укратко, вече за памћење! Обавезно морам да споменем да су програму учествовали и наши бивши ученици, вишеструко талентовани Даница Алексић и Миша Поповић са којима сам, и док су били гимназијалци, имала одличну сарадњу.

Као печат Вашег рада пристигла је и Светосавска награда општине. Већи део колектива био је у четвртак на додели ове награде са Вама, а како сазнајемо, било је ту и подрхтавања у гласу. Да ли су Вас емоције водиле те вечери?

- Колегама се бескрајно захваљујем на подршци коју су ми пружили у Дому културе на додели Светосавске награде. За мене је све што се дешавало те вечери било је изузетно емотивно. У просвети награде нису честе. И све што ради, наставник ради из љубави према свом позиву, из самопоштовања и поштовања према ученицима и њиховим родитељима, колективу, заиста не очекујући никакву награду. Али мислим да је за сваког наставника највећа потврда његовог залагања и труда, управо када признање дође из најближег професионалног окружења. Зато сам изузетно почаствована одлуком свог колектива да управо мени додели додели Светосавску повељу. Ово значајно признање за мене представља не само подстицај и мотивацију, већ и обавезу да поверење колектива оправдам кроз даљи и још квалитетнији рад и залагање. Овом приликом бих заиста желела да се захвалим свим ученицима, колегама, сарадницима, који су са своје стране допринели мом успеху у раду.

Имате ли нешто да поручите Вашим ученицима који ће поћи истим путем, будућим професорима и колегама?

Па не знам шта бих поручила младим људима а да их не обесхрабрим. Одавно је јасно да наставник дефинитивно није цењено, нити популарно занимање. Са друге стране, образовање и васпитање су изузетно одговоран и захтеван посао од кога зависи не само будућност сваког појединачног ученика, већ и читавог друштва. Искрено се надам да још увек има младих људи који су спремни да се ухвате у коштац са свим проблемима, оспоравањем, изазовима и жртвама који прате ову професију, наравно, не очекујући никакву награду за то.

На крају морам да нагласим да ова награда није случајно припала Вама и да сте Ви пример који треба следити. Баш рад ће оставити траг, не само у Алексиначкој гимназији као установи или Алексинцу, већ, што је још важније, у сећањима многих генерација ученика које су прошле или које ће проћи кроз ову школу. Хвала на досадашњем раду и постигнућима и хвала што постојите као такви! Желимо Вам много успеха у будућем раду.

Интервју приредио: Јован Недељковић