ИНТЕРВЈУ СА ПРОФЕСОРКОМ ТАМАРОМ ФРАНЕТОМ, ДОБИТНИЦОМ ОВОГОДИШЊЕ СВЕТОСАВСКЕ ПОВЕЉЕ

Општина Алексинац додељује Светосавску награду просветним радницима школа са своје територије, другу годину за редом, у циљу оснаживања угледа ове професије.

Извор: Добрица Миладиновић

Како ви гледате на положај учитеља, наставника и професора у данашњем друштву и да ли се нешто променило у односу на време када сте Ви бирали професију?

Мислим да се доста тога променило.Чини ми се да је суштински све мање поштовања према нашој професији. Велики је изазов за све наставнике како балансирати између захтева које намеће време, стање у друштву и породици, очекивања родитеља, форма, која постаје важнија од суштине коју носи овај позив. Све више захтева уз све мање права. Надам се да ће се вредност образовања вратити међу људе.

Шта је било пресудно за избор посла којим се бавите и да ли бисте из ове перспективе сада другачије бирали?

Ја потичем из велике просветне породице ;мајка, отац, тетка, теча, баба, деда били су наставници, учитељи који се памте. Расла сам уз разговое о деци, ученицима, колегама. Видела сам и радост, и смех, и понос, и бригу, и тугу, и срећу коју носи тај посао. И мnoго, много љубави. Упијала сам све те приче. Тако да није било тешко одлучити се за ову професију. Спојила сам две љубави: математику и рад са младима, и добила све то што сам очекивала.

Није увек лако. Било је ту много немира, непроспаваних ноћи, преиспитивања да ли сам поступила како треба, да ли сам добро одмерила. Али највише љубави, позитивне енергије, осећања испуњености. Рад са младима је је свакодневни изазов али и радост. Ја истински волим свој посао, радим срцем и опет бих бирала исто.

Један сте од оснивача билингвалног одељења у нашој Гимназији, које следеће године пуни деценију свог постојања, и активно учествујете у раду билингвалне наставе. Шта је Вас привукло овој идеји?

Нове идеје и нове могуђности су увек добре. Билингвално  одељење је ученицима дало могућност сарадње са ученицима из Русије, реализацију неких пројеката, одлазак на различите дестинације и студирање у Русији на најбољим универзитетима у Нижњем Новгороду и Москви. Донело је много а није одузело ништа.

Дуги низ година предано обављате улогу разредног старешине, укључујући и две генерације билингвалаца. Колико је тешко ускладити очекивања родитеља и ученика са захтевима колега?

У принципу, не би требало да буде тешко, јер сви имамо исти циљ -образовање, васпитање и оспособљавање младих људи за будућност. Али, то је жив процес у коме учествују различити људи. Буде понекад размимоилажења али се разговором и доследношћу најчешће преазиђу. Наравно, немогуће је да увек буду сви задовољни. Иначе, бити разредни старешина је велика одговорност, али и привилегија.

Ваши ученици често освајају највиша места на републичким и међународним такмичењима из математике као плод дуге и темељне припреме. Да ли Вам рад са овим ученицима прија и желите ли нам одати „кључ“ свог успеха?

То су пре свега изузетни ученици и као људи и као математичари. Основни кључ је њихово доро предзнање из основне школе, таленат и спремност да вежбају, истражују, да воле математику. Ја см ту више координатор који објасни по нешто, припреми задатке, исправи грешке и ужива у раду са њима.

Предлог да се ове године Вама додели Светосавска награда потекао је из колектива Гимназије, од Ваших колега. Ово говори да они примећују и цене Ваш рад и желе да то награде. Да ли Вас је обрадовала оваква одлука и шта нам можете рећи о раду са својим колегама?

Већ много година радим и променила сам три школе. Могу рећи да сам увек имала велику подршку и изузетно добру сарадњу са свим колегама. Увек сам наилазила на разумевање, колегијалност и дивно дружење.

Што се тиче колега математичара у свим школама, бескрајно сам им захвална на богатој сарадњи и колегијалности. Од сваког од њих сам научила нешто што је допринело мом раду.

  Што се колектива гимназије тиче, веома ме је обрадовао њихов предлог, јер, најдраже су похвале које добијете од људи који свакодневно прате ваш рад и који знају колико труда је за то потребно. Њихова помоћ, сарадња и подршка школе су унапредили мој рад.

Ако, уз то, добијет и искрену подршку од најмеродавнијих, бивших и садашњих ученика, онда је то највећа награда.

Не замерите ми али осећам обавезу да изразим велику захвалност особама које су ме научиле шта је најважније у овом послу и како се он воли. (они мало старији

знаће зашто) - Ружици Стевановић проф. српског језика и Христини Миловановић проф. руског језика. Мојој тетки и мајци.

Интервју приредио: Јован Недељковић