Интервју са глумицом Биљаном Николић

Глумица Биљана Николић дипломирала је глуму на Академији уметности БК, у класи Ивана Бекјарева, након што је завршила Алексиначку гимназију. Члан је ансамбла Крушевачког позоришта од 2001. године и током своје успешне каријере остварила је бројне запажене улоге, као што су: Симка ("Корени"), Мајка ("Орден"), Тијана ("Тврђава"), Лепотица ("Лепотица и звер"), Госпођа Живановићка ("Свет"), Клара ("Доктор Нушић") и многе друге.

Широј јавности позната је по својим улогама у серијама као што су "Игре судбине" и "Породично благо" и ,,Агенција за СИС'' где је оставила снажан утисак на гледаоце својим изванредним глумачким вештинама.

Добитница је бројних награда, укључујући Московски међународни фестивал камерног театра за најбољу епизодну улогу, награду "Олга Ивановић" за најбољу глумицу на Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу, као и награду "Мала лиска" на Међународном фестивалу комедије у Мостару. Биљана је такође добила бројне годишње награде Крушевачког позоришта и награду "Спомен на глумца" на Дани Миливоја Живановића.

Њена професионална посвећеност, таленат и свестраност чине је једном од најпоштованијих глумица у српском позоришту и на малим екранима.

У овом интервјуу, глумица Биљана Николић дели своја искуства рада на сцени, говорећи о изазовима и радостима које носи глумачки позив. Њен таленат и посвећеност сваком пројекту освајају публику, а у овом разговору открива шта је најлепше у овом креативном процесу.

Уживајте у разговору са једном од најталентованијих глумица данашњице!

1. Представа ,,Чудо у Шаргану'' је изазвала велики аплауз. Какав је осећај играти у родном граду у ком сте одрасли, и како је то утицало на ваше извођење вечерас?

- Прво, желим да истакнем да ово није мој родни град, већ град у ком сам одрасла. Моје детињство је било подељено – први део живота провела сам на Алексиначким Рудницима током основне школе, а касније сам била гимназијалка у Алексинцу. Управо у том периоду сам се и аматерски бавила глумом.

Што се тиче осећаја играња овде, више волим да дођем у Алексинац да попијем кафу и проведем време са пријатељима, јер овај град носи посебну емоцију за мене. С друге стране, када наступам овде, то је ипак посао, и тај део посла се не разликује много од других гостовања. Глумачки позив подразумева да путујемо и наступамо широм земље, региона и иностранства, тако да је Алексинац само једна од станица.

Једина значајна разлика је у томе што познајем сцену, простор и неке људе у публици – школске пријатеље или познанике. Али, у суштини, осећај је сличан као и на другим гостовањима, јер где год да идемо, увек постоје пријатељи који нас подржавају.

2. С обзиром да сте председница жирија, можете ли нам рећи по чему се представа ,,Мама'' издвојила у односу на остале учеснике Фестивала?

- Част ми је што сам председница жирија, мада мислим да је та част више симболична – вероватно зато што сам једина жена у жирију и што представљам домаћине.

- Што се тиче представе ,,Мама'', лично мислим да се издвојила због теме. Та тема мајчинства је често запостављена. Као мајка, могу рећи да сам се препознала у многим ситуацијама које смо видели те вечери на сцени. Мајчинство се често подразумева – сматра се да је то нешто природно и лако, али у стварности је далеко од тога. Лепо је што је неко осетио потребу да напише и изведе дело на ту тему, јер то додирује дубоко и интимно искуство многих жена.

Иако је ,,Мама'' добила награду, морам нагласити да су све представе биле изузетне – различите у жанру и темама. Одлуке жирија су понекад питање нијанси. Били смо троје у жирију: ја, директор Стеријиног позоришта др Мирослав Радоњић и драматург Бранислав Недић. Сваки од нас имао је своје виђење, али на крају смо успели да постигнемо компромис.

,,Мама'' нас је све повезала на емоционалном нивоу, али то не умањује квалитет осталих представа које су заиста оставиле снажан утисак на Фестивалу.

3. Шта мислите о томе што представа „Кућа“, која је освојила награду публике, није добила ниједну награду жирија?

- Мислим да је увек било тако, и да то није нека новост. Често се дешава да публика воли представу, а жири не да награде или обрнуто. Публика, на неки начин, често воли познате глумце и ту постоји та нека љубав према познатим лицима. Наравно, публика воли да се смеје и има ту неку емоционалну повезаност са глумцима које често види на телевизији. Та представа „Кућа“ је заиста дивна, а сви глумци су изузетни у својим улогама. Можда се неке ствари теже изводе и то, на крају, треба да буде вредновано. Награде су увек релативне и понекад се разликују у том смислу шта се више цени.

Ја немам много искуства у овом контексту, јер сам тек последње три године део те приче. Међутим, мислим да је лепо да су сви добили бар по нешто, јер свака представа заслужује признање. Важно је што су сви који су дошли на фестивал и били селектовани већ доказали своју вредност, без обзира на награде. Те награде су, како рекох, увек релативне.

Разумем људе који се радују кад виде познате глумце, али исто тако, важно је и да публика поштује глумце и рад који је урађен. Без обзира на то да ли им се нешто свиђа или не, морају да знају да људи на сцени нису ту случајно. Сви су они школовани и имају велико искуство. Важно је поштовати и важан је начин на који се искаже критика.

4. Како је публика утицала на ваше извођење вечерас? Да ли бисте нешто променили с обзиром на то да сте овде одрасли?

- Не бих ништа мењала. Позоришна представа је жива ствар — сваки пут је другачија, јер зависи од много фактора, укључујући и публику. Ми увек тежимо томе да одржимо одређени квалитет и облик представе, али дешава се да вас публика понесе, посебно када је у питању комедија. У другим жанровима, реакција публике мање утиче на ток и квалитет извођења.

Што се тиче вечерашње изведбе, задовољна сам реакцијом публике. Овакве вечери, када је у питању представа у част награђених, имају своју специфичност јер додела награда увек унесе додатну емоцију. На крају, представа је увек таква каква је у датом тренутку, и то је њена лепота.

5. Шта бисте волели да публика запамти о овој представи?

- Свако ће запамтити оно што је сам проживео. Публика ће у овом тексту пронаћи нешто што се тиче њих лично, јер сваки гледалац има своје интерпретације и доживљаје. ,,Чудо у Шаргану'' је поетичан и култни текст који је створио Љуба Симовић. Неке реплике из представе су већ постале део народног језика, као пословице, што показује колико ова представа има дубоког утицаја. Не бих волела да утичем на то шта ће публика запамтити или како ће нешто тумачити. Свако има право да разуме и запамти оно што му се највише допадне, и тако нам је посао као глумцима — да понудимо нешто што ће публика доживети на свој начин.

6. Који тренутак вам је у овом пројекту био најлепши, а који најтежи током рада на овој представи?

- Представа ,,Чудо у Шаргану'' се припремала пре више од две и по године, тако да сећања на те тренутке нису свеже. Међутим, сама прилика да изговарам реплике ових великана као што је Љуба Симовић је за мене велики благослов и радост. Ретко добијате шансу да радите текстове овог типа, а још ређе да имате прилику да их оживите на сцени. Стремим да будем достојна ових речи и да их изнесем на најбољи могући начин. То је нешто што ми је било најлепше и довољно да бих била задовољна.

7. Шта је следеће за вас? Да ли имате неке нове пројекте у плану?

- Тренутно радимо на представи ,,Веселе жене виндзорске'' Вилијама Шекспира, која ће бити адаптирана за премијеру 12. децембра у Крушевачком позоришту. У том процесу сам сада, а осим тога, настављам да играм остале представе. Недавно смо били на фестивалу где смо изводили представу ,,Режим љубави'', која је премијерно изведена прошле године у исто време. Као и увек, увек има неких нових пројеката који долазе.

Представа „Чудо у Шаргану“ одиграна је последње вечери Фестивала, у част награђених, као завршни акценат овог уметничког догађаја. У спектакуларној представи, која је пленила публику, одлично су се уклопили талентовани глумци, а на сцени су блистали Биљана Николић, Марија Гашић, Марија Марић, Филип Милићевић и други, који су својим изузетним извођењем донели дубоку емоцију и јединствену енергију. Љубав и посвећеност које су уложили у своје улоге осетили су сви присутни, а ова представа ће остати упамћена као један од најлепших тренутака фестивала.

На крају Фестивала, са добијеним наградама и великим аплаузом, ова представа је као круна завршила целокупни уметнички програм, изазвавши одушевљење публике и стручног жирија.

Са великом захвалношћу што нам је открила део своје уметничке душе, завршавамо овај разговор, али и настављамо да с поштовањем пратимо њену каријеру која ће несумњиво инспирисати многе генерације.

Приредиле: Сара Пешикић 4/3, Вера Димитријевић 4/3, Сара Трајковић 1/3